Dobrodošli na sajt   pedagog.comuv.com     

Kategorija: Učenje
komentari
0
Sviđa se
5
Sviđa se
0

Metode i tehnike uspešnog učenja

Metode

Svako novo učenje je na neki način jedinstven proces i zato nema jednostavnog odgovora na pitanje kako da u što kraćem roku i uz što manje muke naučimo što više. Međutim, neki opšti principi, metode i tehnike doprinose uspešnijem učenju i trajnijem pamćenju naučenog, a izbor zavisi od ličnih sklonosti i afiniteta.

Unutrašnja motivacija ogleda se u potrebi studenta da uči, zadovoljstvu u samom procesu i u postizanju lično odabranih ciljeva. Medju unutrašnjim motivima su: interesovanje, želja za saznanjem, motiv postignuća, stepen aspiracije (uspeh koji pojedinac pretpostavlja da će postići), potreba za izgradnjom kompetencije, “takmičenje” sa samim sobom... Uprkos važnosti spoljašnjih podsticaja, kakvi su pohvala, kritika, sticanje više kvalifikacije ili skori rok do koga materiju treba savladati, zadovoljavanje spoljašnjih motiva nam teže pada.

Bolje radimo ako je posao zanimljiv, ispunjava nas i osećamo da smo u njemu “pronašli sebe”, nego ukoliko nas motiviše samo plata. Zato je u procesu učenja važno napraviti pomak od spoljašnje ka unutrašnjoj motivaciji, što se postiže kroz sticanje većih saznanja o građi koju učimo. Tek onda možemo učenje učiniti smislenijim i zanimljivijim. Tada saznavanje novih činjenica postaje cilj, a ostvarenje cilja zbog kojeg je započeto učenje (na primer, viša kvalifikacija) nije više jedini i najznačajniji motiv. Stoga je u stvaranju unutrašnje motivacije najvažnije “prebroditi” početni napor usvajanja temeljnih znanja.

Ako je za savladavanje određenog gradiva potrebno, na primer, tri sata, bolje je da se ovo vreme raspodeli na kraće intervale od po pola sata ili sat, nego učiti “u jednom dahu”. U prilog ovakvom zaključku govore rezultati brojnih istraživanja, ali nema pravila o tome koliko sami intervali treba da budu dugački niti kolike pauze treba praviti izmedju njih. To zavisi, prvenstveno, od prirode gradiva koje se uči ali i od ličnih osobina onoga ko uči (uzrasta, iskustva, stečenih navika...).

Za uspeh u učenju gradiva sa smisaonom sadržinom, koje čini logičku celinu, mnogo su pogodniji duži vremenski periodi i to naročito na početku, kada se ulaže napor da se shvati smisao gradiva. Medjutim, i kod ovakvog materijala, “raspodeljenom” učenju treba dati prednost. Pauze treba da budu što kraće u početku i da se produžavaju kako student bolje savladava gradju. Ovo je pogodno zato što se gradivo koje još nije dobro savladano brže zaboravlja, a kasnije, kada se bolje utvrdi, ono se bolje i duže pamti. “Raspodeljeno” učenje je bolje od koncentrisanog i zbog toga što student više puta iznova prilazi tekstu, te lakše uviđa njegove nove strane.

Bolje se pamti ono što se uči kao odgovor na neko pitanje koje je čovek sam sebi postavio, nego ono što se samo čita i pamti. Kada student počinje da čita sa već postavljenim pitanjima, gradivo za njega dobija veći smisao što povoljno deluje na učenje. Već prilikom prethodnog pregleda gradiva student uočava naslove i podnaslove, kao i neka značajna mesta u tekstu. Na osnovu svega toga on može da počne sa postavljanjem pitanja, kao što su, na primer: o čemu se govori u ovoj glavi?

Čitanje gradiva nije ni prva ni najvažnija faza učenja, kako se često pogrešno misli. Veoma je važno stalno nastojati da se tokom čitanja traže odgovori na pitanja postavljena u prethodnoj fazi. Nekoliko praktičnih saveta mogu biti korisni: značenje nejasnih ili nepoznatih termina treba proveravati u rečnicima i enciklopedijama, a posebnu pažnju valja obratiti na sve tabele, grafikone i ilustracije, koji doprinose razumevanju teksta. Podvlačenje je korisno, ali tek pri drugom čitanju, tj. kada je student u stanju da razlikuje bitno od nebitnog. Treba markirati samo glavne ideje, stručne termine i neke važnije detalje, jer ako je gotovo ceo tekst podvučen, to je isto kao da nije uopšte podvučen. Preporučuje se korišćenje više boja, tako da svaka ima određeno značenje.

Preslišavanje je izuzetno važno, jer time izbegavamo samoobmanu o znanju. Naime, student koji čita gradivo po nekoliko puta prepoznaje činjenice, ali to nije siguran znak da on te činjenice i zna. Prepoznavanje (rekognicija) je najniži oblik pamćenja i ako student prestane da uči onda kad počne da prepoznaje podatke, neće doći do višeg i složenijeg oblika pamćenja – reprodukcije. Tako se dešava da se student i sam začudi kada ne može da reprodukuje ono što mu je izgledalo da odlično zna dok je učio.

Da li vam se sviđa ovaj tekst?

Ostavite komentar:

Poštovani, da bi ste ostavili komentar prijavite se ako ste registrovani korisnik ili se registrujte ako niste naš član. HVALA!

Poslednja 2 komentara:

ANKETA

Da li vam se sviđa sajt?

Da
Ne
Nemam stav
REZULTATI


Autorska prava © Pedagog.comuv.com - vaš lični pedagog. Sva prava zadržana.